Očna klinika Subotica | Perfect Vision

Želim da se zahvalim dr Branki Ivošević, njenim asistentima i svom osoblju klinike na ukazanoj pažnji i izuzetnom radu. Zadovoljna sam uspešnom operacijom!

Zbog katarakte sam bila skoro slepa, videla sam samo svetlost i senke. U svojoj kući sam se gubila, kretala sam se pipajući stvari oko sebe. Najteže od svega mi je bilo što nisam mogla da radim u bašti, a to najviše volim. U jesen već nisam ništa videla, sedela sam na maloj stolici, blizu zemlje i tako na osećaj sadila. Baš je bilo teško! Ali jako sam se bojala operacije, jer sam videla u Novom Sadu kako su ljudi oslepeli nakon neuspešne operacije i zato sam stalno odlagala. Čula sam za ovu kliniku i konačno se ohrabrila da dođem. Odmah posle operacije, ja sam progledala, kao da sam izašla iz guste magle. Da mi je neko rekao da je ovo moguće, ne bih verovala! Volela bih da moja priča ohrabri i druge ljude, koji stalno odlažu operaciju, da shvate da se katarakta mora operisati i da je bolje što pre, da ne dočekaju ovaj pakao koji sam ja prošla.

Od kada znam za sebe, nosio sam naočare, a zatim sam prešao na kontaktna sočiva. Dioptrija mi je bila -6.0 i -7.0. Posle 34 godina nošenja, kontaktna sočiva su počela da mi smetaju, oči su mi se umorile, osećao sam nelagodnost. Naročito je to bilo izraženo na levom oku, koje je prosto odbacivalo sočivo i bilo je nepodnošljivo da ih nosim. Gledali smo emisije na YouTube-u o operaciji kojom bih mogao rešiti ovaj problem i tako smo naišli na emisiju u kojoj gostuje dr Branka Ivošević. Najpre smo mislili da je ona neki PR klinike, naročito kada je rekla da operiše preko 20 godina, jer nam je izgledala mladoliko. Iznenadili smo se kada smo shvatili da je upravo ona taj iskusni hirurg. J U maju smo supruga i ja uradili prvi pregled, a u julu smo već oboje bili operisani i rešeni potrebe za nošenjem naočara. Uputio bih sve pohvale doktorki i osoblju, svi su odlični. Operacija je super prošla, nije bolna ali je bilo par neprijatnih momenata, koje doktorka uvek najavi pa se možemo pripremiti na njih. Više sam imao strah da li ću dobro sarađivati, da li ću uspeti da budem miran, da ne trepćem itd. Meni su ugrađena monofokalna sočiva, što znači da je potrebno da nosim naočare za čitanje, što mi ne smeta. Najvažnije je da sada odlično vidim na daljinu, mogu da vozim i što mi je posebno drago da nastavim da igram bilijar. Čak šta više, sada igram bolje nego pre! :) Još uvek ne mogu da se naviknem, pa stalno gledam oko sebe i divim se svemu što vidim.