Ilona Nađ

Zbog katarakte sam bila skoro slepa, videla sam samo svetlost i senke. U svojoj kući sam se gubila, kretala sam se pipajući stvari oko sebe. Najteže od svega mi je bilo što nisam mogla da radim u bašti, a to najviše volim. U jesen već nisam ništa videla, sedela sam na maloj stolici, blizu zemlje i tako na osećaj sadila. Baš je bilo teško! Ali jako sam se bojala operacije, jer sam videla u Novom Sadu kako su ljudi oslepeli nakon neuspešne operacije i zato sam stalno odlagala. Čula sam za ovu kliniku i konačno se ohrabrila da dođem. Odmah posle operacije, ja sam progledala, kao da sam izašla iz guste magle. Da mi je neko rekao da je ovo moguće, ne bih verovala! Volela bih da moja priča ohrabri i druge ljude, koji stalno odlažu operaciju, da shvate da se katarakta mora operisati i da je bolje što pre, da ne dočekaju ovaj pakao koji sam ja prošla.