Категорија: Zanimljivosti

Glaukom predstavlja oboljenje očnog živca, koje ukoliko se ne leči dovodi do potpunog gubitka vida. Predstavlja drugi najučestaliji uzrok slepila u svetu. Svetska zdravstvena organizacija je prepoznala veliki značaj ove bolesti u svetu i u svom kalendaru joj posvetila nedelju dana.

Lekari oftalmološkog tima Perfect Vision Kuće Zdravlja su povodom Svetske nedelje borbe protiv glaukoma, treću godinu za redom, svojim sugrađanima omogućili akciju besplatnog merenja očnog pritiska. Na Otvorenom Univerzitetu u Subotici su održali prigodno predavanje o pojmu glaukoma, tehnikama dijagnostike, načinima lečenja i značaju prevencije i blagovremenog lečenja bolesti i izvršili besplatno merenje očnog pritiska i odgovarili na brojna pitanja građana.

Akcija našeg tima je pokrenuta sa ciljem podizanja svesti u široj populaciji o ozbiljnosti glaukoma i najboljem načinu lečenja i prevencije ove bolesti, koje nam je danas uz savremenu medicinsku  tehnologiju dostupnije nego ikad.

  

  

Pojam i podela 

Kontaktna sočiva se danas izrađuju od različitih materijala i predstavljaju jedan od mogućih načina korigovanja dioptrije. Postavljaju se direktno na oči i postaju sastavni deo prelomnog aparata oka.  Sam naziv kontaktna sočiva je pogrešan, prikladniji bi bio plivajuća sočiva, jer su uronjena u suze.  Postoje različite vrste kontaktnih sočiva. Najpoznatija klasifikacija kontaktnih sočiva je ona po vrsti materijala od kojih su napravljena: 

•    Tvrda gas nepropusna
•    Tvrda gas propusna
•    Meka
•    Hibridna

    

Komplikacije nošenja 

Postoje brojne potencijalne komplikacije  nošenja kontaktnih sočiva koje se mogu javiti kao neminovnost dugogodišnjeg nošenja, loše biokompatibilnosti (podnošenje materijala od koga je sočivo napravljeno), ili kao posledica nepridržavanja režima nošenja i održavanja.

Komplikacije kod nošenja mekih kontaktnih sočiva su češće nego kod tvrdih sočiva. Meka sočiva, zavisno od svog sastava, imaju različit procenat vode i u različitoj meri propuštaju kiseonik.  Ona su teža za održavanje od tvrdih sočiva. Ako se nose duže vremena, pogotovo neprekidno (naročito i noću i danju), mogu izazvati komplikacije na rožnjači, upale konjuktive (površne sluznice oka), kao i druge ređe komplikacije na oku.

Najčešća komplikacija je formiranje vaskularizacije rožnjače, kada dolazi do urastanja malih krvnih sudova sa periferije rožnjače koja po pravilu nema krvne sudove. Ovo je posledica nedostatka kiseonika, koji ima izuzetan značaj u ishrani rožnjače. Takođe može doći i do promene u smislu umanjenja prozirnosti rožnjače, koje može biti posledica nakupljenja tečnosti (otoka) ili manjih i većih infiltrata, kojih može biti svega nekoliko do difuzne zahvaćenosti cele rožnjače.

Među ozbiljnije komplikacije spadaju upale rožnjače. Ako je uzrok upale rožnjače bakterija pseudomonas ili acanthameba, onda posledice po oko mogu biti veoma ozbiljne i praćene čak i veoma teškim oštećenjima vida.

Jedna od mogućih promena je i tzv. gigantski papilarni konjunktivitis, gde konjunktiva oka postaje crvena i neravna, i ima izgled “kaldrme”, za razliku od zdrave konjunktive koja je glatka, sjajna i prozirna. Ponekad usled iritacije može doći i do blagog otoka i spuštanja gornjeg očnog kapka (ptoze).

Postoje i brojne druge komplikacije uzrokovane alergijskim reakcijama i nepodnošenjem samog materijala od koga je načinjeno sočivo ili tečnosti za čuvanje i čišćenje sočiva, kao i nakupljanjem raznih naslaga na sočivu. Takođe moguća su i fizička oštećanja sočiva, što može izazvati razna oštećenja rožnjače i vežnjače.

Dugogodišnjim nošenjem kontaktnih sočiva narušava se kvalitet suznog filma, koji ima ulogu da prelama svetlo, hrani i čisti površinu oka, što može imati za posledicu promene vida i razvoj sindroma suvog oka. Simptomi suvoga oka su najčešće crvenilo, osećaj stranog tela, pojačana sekrecija, povremene smetnje vida, naročito pri radu, pogotovo radu na kompjuteru, što sve zajedno može izazvati intoleranciju na kontaktna sočiva.

U slučaju bilo kakvih subjektivnih smetnji potrebno je da se svaki nosilac kontaktnih sočiva obrati svom oftalmologu, kako bi se na vreme postavila dijagnoza i izvršilo pravovremeno lečenje, čime će se prevenirati moguće teže komplikacije.

Mišljenje mnogih oftalmologa je da kontaktna sočiva kompromituju suzni film, kao i ishranu rožnjače čime se narušava i menja njena građa. Time se veći deo prednjeg segmenta oka stavlja u nefiziološke uslove funkcionisanja.

Uzimajući u obzir brojne opsežne stručne studije, koje su ukazale na prethodno opisane i moguće komplikacije, kao i razne neželjene efekte vezane za održavanje higijene i režim nošenja sočiva, treba imati u vidu alternativne načine korigovanja dioptrije koje nam današnja medicina omogućava, kao što su lasersko uklanjanje dioptrije i ugradnja intraokularnih sočiva najrazličitijeg dizajna, što predstavlja trajno, efikasno i savremeno rešenje, koje danas nudi savremena tehnologija. 

U toku operacije katarakte po uklanjanju zamućenog prirodnog sočiva na njegovo mesto se ugrađuje veštačko intraokularno sočivo. Ugradnjom monofokalnog intraokularnog sočiva, koje ima karakteristike da svetlosne zrake prelama u jednom fokusu, postiže se dobar vid na daljinu, ali je za rad na blizinu (čitanje, pisanje, rad na kompjuteru) potrebno koristiti naočare.

Nove napredne tehnologije omogućile su izradu multifokalnih intraokularnih sočiva od vrhunskih materijala, sa posebnim optičkim osobinama prelamanja svetlosti u više fokusa, što omogućava dobar vid na daljinu i blizinu bez ili uz  minimalnu upotrebu naočara.

 

 Dobri kandidati za multifokalna intraokularna sočiva:

• osobe sa realnim očekivanjima
• osobe sa kataraktom koje vode aktivan život i žele da postanu manje ili potpuno neovisne od naočara
• osobe preko 45 godina koje nemaju kataraktu i ne žele da nose naočare ili kontaktna sočiva, a imaju dalekovidost, veću kratkovidost  i minimalan astigmatizam (nepravilno zakrivljenu rožnjaču)
• osobe koje nemaju pridružene očne bolesti.

Više informacije možete naći na stranici: ugradnja multifokalnih sočiva.

Najčešći faktori koji povećavaju rizik od nastanka katarakte (sive mrene):

• Starije životno doba (preko 60 godina)
• Dijabetes (šećerna bolest)
• Često konzumiranje alkohola
• Velika izloženost sunčevom zračenju
• Izloženost radijacionom zračenju (X- zračenju i radijacionoj onkološkoj terapiji)
• Hipertenzija (Povišen krvni pritisak)
• Gojaznost
• Prethodne povrede oka i zapaljenje unutrašnjih struktura oka
• Prethodni operativni zahvati na oku
• Dugotrajno korišćenje lekova iz grupe kortikosteroida
• Pušenje 

Najčešći faktori koji povećavaju rizik od nastanka glaukoma (zelene mrene):

• Povišen očni pritisak (preko 21mmHg)
• Postojanje glaukoma u porodici (20% veće šanse ako boluju majka ili otac, 50% veće šanse ako boluju brat ili sestra)
• Starija životna dob (2% opšte populacije do 49 godina, a 20-30% populacije preko 75 godina)
• Visoka miopija (visoka kratkovidost, odnosno visoka minus dioptrija)
• Visoka hipermetropija (visoka dalekovidost, odnosno visoka plus dioptrija)
• Suspektni izgled vidnog živca
• Tanja rožnjača (najisturenija struktura oka)
• Sistemske bolesti (povišen krvni pritisak, šećerna bolest, migrena, Kronova bolest, reumatoidni artritis itd.)
• Predhodne operacije oka
• Predhodni infarkt oka ili krvarenja bilo koje vrste u oku
• Dugotrajno korišćenje lekova iz grupe kortikosteroida

 

Za pravilan razvoj vida kod deteta osnovni preduslov jeste da sve strukture oka budu zdrave: prozirna rožnjača i sočivo, zdravo očno dno i vidni živac. Samim rođenjem deteta proces razvoja vida nije završen, već se nastavlja i to najintenzivnije između trećeg meseca i treće godine života i završava se u sedmoj godini.

Slabovidost (amblyopia) podrazumeva smanjenu vidnu oštrinu, koju je nemoguće popraviti ni jednim danas raspoloživim metodom savremene oftalmologije, ako se kasno otkrije odnosno nakon završetka razvoja vida što se dešava najčešće u 7-8 godini života.

Najčešći uzroci za pojavu slabovidosti su :

1. neprepoznata i nekorigovana refrakciona anomalija (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam),
2. velika razlika u dioptriji između dva oka (anisometropia), netretirana od ranog detinjstva,
3. razrokost (strabizam),
4. urođeno zamućenje sočiva deteta (kongenitalna katarakta).

Prvi očni pregled obavlja pedijatar neonatolog nakon porođaja. Ukoliko pedijatar ili roditelj uoče „belu zenicu“ što može biti znak retkog tumora očnog dna – retinoblastoma ili kongenitalne katarakte, potrebna je hitna hirurška intervencija.

Sledeći očni pregled obavlja pedijatar u sklopu rutinskog sistematskog pregleda u periodu od šestog do dvanaestog meseca života. Ukoliko roditelj ili pedijatar primete odsutnost praćenja majčinog lica, svetlosti, igrački jarkih boja, razrokost, često žmirkanje i trljanje očiju, potrebno je odmah odvesti dete na oftalmološki pregled.

Ukoliko je nalaz na prvom očnom pregledu bio uredan, sledeći pregled bi trebalo izvršiti u trećoj godini života, koja je ujedno i najbolja doba za ispitivanje vidne oštrine, jer je dete tada dovoljno staro da da siguran subjektivni odgovor, a istovremeno i dovoljno malo da se urođena slabovidost stigne pravovremeno lečiti.

Ukoliko jedan ili oba roditelja nose naočare, odnosno imaju kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam, potrebno je dovesti dete do treće godine života na očni pregled i zatim nastaviti sa redovnim polugodišnjim ili godišnjim kontrolama vidne oštrine u skladu sa preporukom oftalmologa. U slučaju da se na pregledu ustanovi bilo koja refrakciona greška, detetu se prepisuju naočare, ukoliko je potrebno i okluzija (zatvaranje oka zavojem), kako bi se stimulisao pravilan razvoj vida.

Sledeći pregled se obavlja pri polasku deteta u školu. To nikako ne sme da bude prvi očni pregled jer velika dioptrija, razlika u dioptriji, razrokost ili drugi poremećaji koji dovode do slabovidosti, ne mogu adekvatno da se leče pošto se tada proces razvoja vidne funkcije deteta već nalazi u završnoj fazi.

Kada se novootkriveni dijabetičar obrati oftalmologu, što bi trebala biti obaveza svakog obolelog, ukoliko je očno dno bez oštećenja, a radi se o dijabetesu  tipa II, savetovaće se kontrola najmanje jednom godišnje dok god nema nikakvih promena očnog dna, ili pak češće ukoliko se radi o dijabetesu tip I. Trudnicama se očni pregled savetuje u svakom trimestru trudnoće. Ukoliko se već na prvom oftalmološkom pregledu otkriju znaci dijabetesne retinopatije, u zavisnosti od njenog stadijuma, zavisiće dinamika daljeg praćenja i terapija.

Opasnost koju po vid predstavlja dijabetesna retinopatija, leži u činjenici dugog neprimetnog napredovanja bez ikakvih vidnih smetnji. Ako se u ovoj fazi bolesti dijabetičar ne stavi pod nadzor oftalmologa, može se izgubiti dragoceno vreme za pravovremeno započinjanje laserfotokoagulacije očnog dna, pa bolest nekontrolisano napredujei nepovratno oštećuje vid.

Oštećenjem krvnih sudova očnog dna povećava se njihova propustljivost, što dovodi do isticanja krvi i tečnosti,  odnosno, do pojave otoka i nakupljanja masnih naslaga. Tek kada ove promene zahvate žutu mrlju (centar očnog dna), pacijent primećuje pad vidne oštrine. Dijabetesni otok žute mrlje, predstavlja vodeći uzrok slabljenja vida kod radno sposobnih ljudi. Oko 14% dijabetičara ima ovo stanje i prevalenca raste na 29% kod dijabetetičara koji su na dugogodišnjoj insulinskoj terapiji. Ukoliko se na vreme ne leči u 25% obolelih unaredne  tri godine doći će do znatnog i ireverzibilnog gubitka vida. Nažalost, ovaj stadijum ukazuje na već poodmaklu bolest i može do izvesne mere da se leči injekcijama koje se daju u oko, često u kombinaciji sa laserskom terapijom, koja ima za cilj da spreči dalje propuštanje krvnih sudova i da smanji otok žute mrlje, kako bi se vidna funkcija stabilizovala.

Ukoliko se ni u ovoj fazi ne započne lečenje,  daljim napredovanjem bolesti  smanjena ishranjenost mrežnjače predstavlja stimulans za stvaranje novih, patoloških krvnih sudova, što ujedno  predstavlja najopasniju komplikaciju dijabetesne retinopatije, jer u završnoj fazi dovodi do najtežih oštećenja vida i na kraju slepila. Ovi novoformirani krvni sudovi  su lošeg kvaliteta, lako prokrvare, što dijabetičar primećuje kao pojavu “dima“ u oku , ako je izliv krvi mali, ili kao tamnu mrlju ili zavesu u oku, ako je izliv krvi veći, što je praćeno teškim oštećenjem vida. Kod manjih krvnih izliva vrši  se laserska zaštita očnog dna a kod većih  vrlo složena  i funkcionalno često neizvesna operacija – vitrektomija.

Zbog veoma teških posledica koje nekontrolisana  šećerna bolest ima na vidnu funkciju, kod svih dijabetičara su neophodne redovne oftalmološke  kontrole. Na taj način bolest može da se otkrije u najranijem stadijumu i da se omogući pravovremena  laserska zaštita očnog dna, što je danas jedini pravi put zbrinjavanja dijabetesne retinopatije i sigurna prevencija tečkih oštećenja vida i slepila.

Alergijski konjuktivitis predstavlja alergijsku upalu vežnjače (konjuktive), tankog providnog omotača oka koji pokriva unutrašnju površinu kapaka i prednji deo oka sem rožnjače. Najčešće zahvata oba oka i manifestuje se crvenilom, peckanjem, svrabom i suzenjem očiju.

Češće se javlja kod atopičara – osoba podložnih alergijama, koje već imaju alergijsku astmu, alergijski rinitis ili atopijski dermatitis (ekcem), kao i kod ljudi koji duže vreme nose kontaktna sočiva.

Simptomi alergije očiju mogu biti praćeni i kijanjem, curenjem nosa, suvim kašljem.

Alergijski konjuktivitis može biti :

• sezonski – javlja se u određeno doba godine i izazivaju ga sezonski alergeni kad iz vazduha dođu u kontakt sa sluznicom konjuktive (vežnjače). Najčešće se radi o polenima (peludi) drveća, trava ili korova.
• vansezonski – izazivaju ga celogodišnji alergeni. Obično su u pitanju sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, dlake kućnih ljubimaca, domaćih životinja. Simptomi su slični kao i kod sezonskog konjuktivitisa – crvenilo, svrab, suzenje,peckanje, osećaj prisustva stranog tela u oku.

Nelečeni alergijski konjuktivitisi mogu da izazovu promene na rožnjači i sa tim da značajno ugroze funkciju vida. Pogrešno lečenje najčešće u vidu nekritične primene kortikosteroidnih masti i kapi, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija ( npr. čir rožnjače, povišenje očnog pritiska, promene na sočivu), ili mogu maskirati zapaljenje u oku sasvim druge prirode.

Postavljanje dijagnoze alergijskog konjuktivitisa i određivanje terapije potrebno je prepustiti oftalmologu, koji će na osnovu anamneze i očnog pregleda odrediti adekvatan vid lečenja.

Oftalmološki specijalistički tim poliklinike KUĆA ZDRAVLJA u Subotici stoji Vam na raspolaganju.

Neminovno je da kompjuteri čine naš posao lakšim i efikasnijim, ali sa druge strane kompjuteri istovremeno utiču i na naše zdravlje. Prema navodima stručnjaka 70 do 75% onih koji rade ili sede za kompjuterom imaju problem sa vidom. Ovo stanje nazvano je “sindrom kompjuterskog vida”.  Sedenje za kompjuterom više od tri sata dnevno predstavlja potencijalnu opasnost za nastanak sindroma kompjuterskog vida.

Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.

Vidne smetnje i promene na očima

U sklopu sindroma kompjuterskog vida mogu se javiti vidne smetnje u smislu otežanog fokusiranja, promene u percepciji boja, osetljivost na svetlot, osećaj treperanja teksta. Čest je osećaj suvoće, crvenilo, svrab, peckanje, pojačano suzenje, osećaj težine u kapcima. Osećaj stranog tela u oku naročito se javlja kod nosilaca kontaktnih sočiva.

Preventivne mere

Da bi se ublažile ili eliminisale tegobe nastale dugotrajnim radom na kompjuteru predlažemo:

• Podesiti osvetljenje monitora na intenzitet koji prija vašim očima,
• Ograničiti vreme neprekidnog rada za računarom.
• Primenite pravilo da na svakih 20 minuta gledate u daljinu 20 sekundi.
• Koristite specijalne filtere u naočarima ili za ekran koji smanjuju odsjaj. Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu imati i dioptriju, ukoliko je to potrebno, što će oftalmolog odrediti, a poželjno je da imaju i antirefleks sloj.

Obavezno posetite oftalmologa

Upoznajte svog oftalmologa sa bilo kakvim zamorom očiju ili drugim problemina koje osećete na poslu ili pri radu sa kompjuterom. Možda su Vam potrebne naočare ili kontaktna sočiva da korigujete vid i olakšate sebi rad na kompjuteru. Naočare mogu biti:

• Monofokalne i omogućiće Vam dobar vid samo na jednom, fiksnom, dalekom ili bliskom rastojanju od oko 35 cm.
• Multifokalne naočare omogućavaju dobar vid na daljinu i blizinu kao i na intermedijarnom rastojanju upravo potrebnom za rad na kompjuteru.
• Bifokalnim načarima postiže se dobar vid na daljinu i blizinu tj. na 35 cm, ali zbog pravca pogleda pri radu na računaru korišćenje ovih naočara zahteva prinudan, neprirodan položaj glave zabačene unazad, što stvara zamor u predelu vrata i osećaj diskonfora, pa se ne preporučuju za rad na kompjuteru.

Naočare mogu imati zatamljeni (fotosenzitivni) i antirefleks sloj, što može pomoći da se poveća percepcija kontrasta, filtrira odsjaj i refleksija svetla kako bi se smanjile tegobe pri radu.

Roditelji treba da se obrate lekaru u slučaju da primete da dete trepće, ima crvene oči, ako se žali na suzenje, zamagljen vid, zamor očiju i glavobolju.
Računari koje koriste Vaša deca treba da budu postavljeni na adekvatnoj visini i sa optimalnim osvetljenjem kako bi se smanjile tegobe.

Uz pravilan izbor kompjutera, položaja Vašeg tela u odnosu na ekran, pravilan režim rada i odmora, korišćenje ukoliko je potrebno, adekvatnih naočara, možete smanjiti ili eliminisati simptome sindroma kompjuterskog vida.

Preporučuje se da Vaš i vid Vaše dece proverite bar jednom godišnje kod lekara specijaliste. U slučaju da se bilo koji od pomenutih simptoma jave, najbolje je obratiti se odmah oftalmologu.

Perfect Vision oftalmološki specijalistički tim poliklinike KUĆA ZDRAVLJA u Subotici stoji Vam na raspolaganju.

Pozovite nas odmah ili nas kontaktirajte putem online zahteva.

Zdravstveni, odnosno medicinski turizam u Srbiji je tekovina novijeg datuma koja se po prvi put formalno-pravno spominje u Zakonu o turizmu iz 2009.godine. Naime, kako zbog povoljnih cena tako i zbog izuzetno visokog kvaliteta pružene usluge zdravstveni turizam privlači sve veći broj turista svakako uključujući i dijasporu. Zdravstvene usluge koje im se najčešće pružaju jesu iz oblasti stomatologije, oftalmologije i estetske hirurgije.

Da Subotica ide u korak s vremenom i promenama pokazuje i primer gospodina Bernarda Kraca, poreklom iz Hildesheima, Hanover (Nemačka). Pacijent se podvrgao operaciji katarakte u kapljičnoj anesteziji. Oftalmološki tim poliklinike Kuća Zdravlja, na čelu sa dr Brankom Ivošević, je i ovaj put opravdao ukazano poverenje – operacija je uspešno obavljena na obostrano zadovoljstvo.

 

[nggallery id=1]

Hvala na ukazanom poverenju!