Категорија: Zanimljivosti

Svi znamo da je solarijum štetan, ali da li znate u kojoj meri solarijum negativno utiče na vaše oči?

Solarijumi koriste lampe koje emituju ultraljubičasto svetlo – UVA i UVB zrake. Budući da je dejstvo ovih zraka u solarijumu direktno, izloženost štetnim zracima može biti i do 100 puta veća u odnosu na sunčevu svetlost.  

Čest boravak u solarijumu može uzrokovati razna očna oboljenja, kao što su: 

• benigna izraslina konjunktive tzv pterigijum, koja urasta u rožnjaču
• fotokeratitis tj. opekotine rožnjače
• rak kože kapaka
• senilna degeneracija makule (žute mrlje)
• konjunktivitis
• katarakta

Neka od ovih oboljenja mogu nastati i nekoliko godina kasnije, te je važno voditi računa na vreme. Najbolja zaštita je svakako izbegavanje upotrebe solarijuma. Međutim, za one koji i pored svesnosti o izuzetno štetnom uticaju i dalje koriste solarijum, naglašavamo da je neophodna upotreba zaštitnih naočara. Ni u kom slučaju nije dovoljno samo zažmuriti, jer je koža kapaka veoma tanka i osetljiva, te kroz nju vrlo lako prolaze štetni zraci. Ispravne naočare su samo one koje prianjanju uz lice i imaju certifikat na kom je naznačeno da  štite od UV zračenja. 

Ukoliko nakon boravka u solarijumu osetite bol u očima ili primećujete bilo kakve promene na oku i/ili kapcima, obavezno se obratite vašem očnom lekaru.

Strabizam (razrokost) predstavlja poremećaj položaja očnih jabučica kod kog nije moguće istovremeno usmeriti obe vidne linije ka tački koja se fiksira. Može da se javi u bilo kom uzrastu, međutim najčešći je kod dece između treće i šeste godine starosti. Strabizam može da bude: 

•  KONVERGENTNI – oko skreće ka unutra
•  DIVERGENTNI – oko skreće ka spolja
•  VERTIKALNI – oko skreće ka gore ili ka dole 

Nelečeni, neadekvatno ili kasno lečeni strabizam dovodi do razvoja slabovidosti (ambliopije) pošto mozak, da bi izbegao duple slike, ignoriše sliku sa oka koje je skrenulo, što rezultuje lošim razvojem vida. Načini lečenja zavise od vrste strabizma, stepena izraženosti i starosti deteta, a podrazumevaju adekvatno određivanje dioptrije, zatvaranje (okluziju) boljeg oka i ukoliko oftalmolog proceni da je indikovano vrši se operacija razrokosti. 

Skretanje oka kod dece roditelji mogu da primete odmah nakon rođenja i ono je najčešće posledica nezrelosti u kontroli paralelnih pokreta očiju od strane kore velikog mozga. Iz tog razloga razrokost do 6. meseca života može da se smatra fiziološkom i može da se toleriše. Ukoliko i nakon šestog meseca dolazi do skretanja oka neophodan je pregled oftalmologa kako bi se  poremećaj adekvatno i na vreme lečio i na taj način sprečio razvoj slabovidosti.

Savremena oftalmologija raspolaže različitim načinima kako bi pacijentima poboljšala i usavršila vid. Širok je opseg razloga zbog kojeg se pacijenti javljaju svom oftalmologu sa namerom poboljšanja svog kvaliteta života, u kojem vid ima veoma značajnu ulogu. 

Oftalmolog se susreće sa: 

• Mladim ljudima koji zbog vrste dioptrije koju imaju ne mogu više da zadovolje svoje životne aktivnosti noseći naočare ili kontaktna sočiva, bilo iz estetskih razloga, vrste profesije kojom se bave, ili je pak sa medicinske strane indikovano rešavanje refraktivne greške putem laserskih metoda ili ugradnjom specijalnih intraokularnih sočiva.  

• Ljudima srednjih godina kojima za vrstu posla koji obavljaju potrebno trajno rešenje dobrog vida na blizinu i daljinu, a javili su se oftalmologu zbog prevremeno nastale patološke katarakte (zamućenja očnog sočiva), bilo zbog toga što im je zbog vrste posla koji obavljaju nepraktično da poseduju više pari naočara, ili se ne mogu navići na multifokalne naočare, ili pak imaju visoke vrednosti plus ili minus dioptrije čijom korekcijom naočarima ili kontaktnim sočivama nisu zadovoljni. 

• Starijom populacijom ljudi kod kojih nastaje tzv. senilna (staračka) katarakta, zamućenje našeg prirodnog sočiva koji može biti izraženo u toj meri da ljudi vide maglovito, ili da imaju pojačanu osetljivost na svetlost, ili da to zamućenje bude do te mere da ne mogu sa sigurnošću da se kreću kroz prostor, ili u najgorim slučajevima da vidna oštrina bude svedena na osećaj postojanja svetlosti u prostoriji. 

Oftalmolog ima zadatak da sagledavši sve te činjenice i detaljno pregledavši medicinsku dokumentaciju nađe najbolje rešenje za pacijenta.

Najčešći način rešavanja ovih problema jeste hiruška ugradnja intraokularnih sočiva, specijalno dizajniranih veštačkih sočiva kojima se ugradnjom u prednju očnu komoru, zadnju očnu komoru, ili na mestu prirodnog sočiva trajno rešava problem optičke korekcije.

Shodno vrsti medicinske indikacije ugrađuju se sledeća sočiva:

1. 

   Sferična ili asferičnamonofokalna sočiva, kojima se ispravlja refraktivna greška koja se odnosi na klasičnu minus ili plus dioptriju, ali kojima se ne ispravlja astigmatizam (pogrešna zakrivljenost roznjače), niti prezbiopija (potreba za nošenjem naočara za rad na blizu). Potrebno je napomenuti da su asferična sočiva novijeg dizajna i da su načinom njihove izgradnje poboljšani određeni nedostaci sferičnih sočiva, tako da su se pokazala boljim u korigovanju sfernih aberacija i kontrastne senzitivnosti, određenim karakteristikama vidne oštrine koje utiču na kvalitet vida. Samim tim su asferična sočiva dobila primat u klinikama širom zapadne Evrope.

2. 

   Asferična sočiva sa žutim filterom – poseduju iste karakteristike kao klasična asferična sočiva, s tim da je površina sočiva dizajnirana tako da sprečava prelamanje odredjenog spektra sunčeve svetlosti koji u određenim patološkim aspektima mogu nepovoljno delovati na žutu mrlju (važan centar za vid na očnom dnu).

3. Multifokalna sočiva – sočiva čijom ugradnjom se postiže korekcija vida kako na blizu tako i na daleko. Radi se o specijalnoj vrsti sočiva koja u svojoj strukturi poseduju nekoliko koncentričnih prstenova koji imaju različitu moć prelamanja svetlosti i koji na taj način omugućuju pacijentu fokusiranje na širi spektar udaljenosti. Pogodna su ljude koji su radno aktivni, koji imaju dioptriju za daljinu i imaju potrebu da nose naočare za rad na blizu i na računaru, ali se ne preporučuju profesionalnim vozačima, odnosno ljudima koji zbog prirode posla često voze u noćnim uslovima.

4. Torična sočiva –  Specijalna vrsta sočiva kojima se istovremeno ispravlja refrakciona anomalija koja se naziva astigmatizam i klasična plus ili minus dioptrija. Astigmatizam predstavlja nepravilno prelamanje svetlosti kroz rožnjaču, uslovljeno time da različiti delovi rožnjače imaju različitu jačinu prelamanja svetlosti i time se dobija mutnija, odnosno iskrivljena slika na očnom dnu. Astigmatizam se ispravlja cilindričnim staklima.

       

5. Multifokalna torična sočiva – Sočiva sa zajedničkim karakteristikama multifokalnih i toričnih sočiva.

   

   

6. Iris fiksirajuća sočiva – Specijalno dizajnirana sočiva koja se hiruškim putem ugrađuju u prednju očnu komoru, specijalnim kukicama se na bezbolan način kače, odnosno fiksiraju na iris (dužicu). Njima se postiže korekcija kratkovidosti (minus dioptrije) kod mlađih ljudi kojima je još uvek očuvana akomodacija, a zbog morfoloških osobina rožnjaće nisu kandidati za neku od procedura laserskog skidanja dioptrije.

Posedovanjem savremene dijagnostičke opreme, tima iskusnih hirurga, praćenjem savremenih pristupa i trendova naša klinika se može pohvaliti ponudom svih pomenutih intraokularnih sočiva, sve sa namerom za poboljšanjem kvaliteta života pacijenata koji nam se jave sa svojim problemom.