Kompletan oftalmološki pregled

Oftalmološki pregled je pre svega jedan bezbolni i prijatan klinički pregled koji ima nekoliko faza i obuhvata sledeće: snimanje dioptrije na keratorefraktometru, korekciju vidne oštrine na daljinu i blizinu ukoliko je to potrebno, merenje očnog pritiska bezbolnom kontaktnom tonometrijom, pregled na biomikroskopu prednjih struktura oka (kapaka, suznog aparata, konjuktive, rožnjače, dužice, zenice i zeničnog prostora), kao i struktura očnog dna na široku zenicu (vidnog živca, žute mrlje, krvnih sudova, mrežnjače zadnjeg pola i periferije oka).

Ove faze obuhvata kompletan oftalmološki pregled i samo takav pregled je profesionalan, objektivan i samo posle ovakvog pregleda se može uputiti na potencijalna dalja detaljnija ispitivanja.

Koliko često treba ići na oftalmološki pregled?

Bebe (starosti ispod 3 godine)

Treba se postarati da vaša beba dobije prvi pregled očiju već na prvom pedijatrijskom pregledu. Tada treba obratiti pažnju  na poremećaje koji se odnose na bulbomotoriku očiju i bazično ispitivanje postojanja fiziološkog crvenog refleksa u očima.

očni pregled

Deca (starosti od 4 do 16 godina)

Proveru vidne oštrine, kao i kompletan pregled prednjeg i zadnjeg segmenta oka treba ispitati prvi put u 4. godini života, a zatim ponavljati rutinski preglede na svakih 2 godine kako bi se pratio razvoj dečijeg oka i vidne oštrine koji su u ovom periodu najintezivniji i najranjiviji.

[nggallery id=17]

 

Mlađa populacija (starosti od 17 do 39)

Savetuje se kompletan oftalmološki pregled na svake dve godine, pogotovo kod mladih ljudi sa pozitivnom porodičnom anamenezom, odnosno kod ljudi koji imaju prisustvo oftalmoloških bolesti u bližoj i daljoj porodici, ili koji imaju neku prethodnu povredu oka ili hiruršku intervenciju.

Starija populacija (starosti preko 40 godina)

Kako godine napreduju i degenerativne promene pogađaju sve organe, tako ni oko ne biva pošteđeno. Simptomi poput pada vidne oštrine na daljinu i blizinu, ispadi u vidu opacitata u staklastom telu, grebuckanje i peckanje u sklopu sindroma suvog oka, su neki od najčešćih pojava u ovoj starosnoj grupi. U svakom slučaju svetske preporuke su da se prvi kompletan oftalmološki pregled dogodi u čedrdesetoj godini života, kad je i najčešća potreba za dobijanjem naočara za čitanje. Nakon kompletnog pregleda doktor odlučuje u zavisnosti od slučaja kakva bi bila preporučljiva frekvenca daljih kontrolnih pregleda.

Ljudi koji imaju predisponirajuće faktore rizika kao što su šećerna bolest, povišen krvni pritisak, prisustvo glaukoma, katarakte ili bilo koje druge očne bolesti u porodici treba češće kontrolisati.

[nggallery id=18]