Staračka dalekovidost (presbiopija)

Staračka dioptrija ili presbiopija je normalno, fiziološko stanje koje najčešće nastaje posle 40. godine. Ljudi u ovoj životnoj dobi polako primećuju da im vid pri čitanju ili radu za računarom postaje zamućen i nejasan. Ovo se javlja kao posledica promena na očnom sočivu, pri čemu dolazi do smanjenja njegove elastičnosti i prelomne moći tj. slabljenja sposobnosti fokusiranja predmeta u blizini.

 

 

 

• Kako prepoznati staračku dalekovidost?

Simptomi staračke dalekovidosti su: zamućen i nejasan vid prilikom rada na blizu, pojačano naprezanje oka, glavobolje (naročito pri slabijem osvetljenju), zamor, udaljavanje teksta, potreba za jačim svetlom i krupnijim fontom. 

Osobe sa normalnim vidom (bez refrakcione mane tj. dioptrije), prve probleme tokom rada na blizinu počinju da primećuju oko 45. godine, dok dalekovide osobe tj. osobe sa tzv. plus dioptrijom, ove simptome primećuju već oko 40. godine. Kod kratkovidih osoba, staračka dalekovidost se javlja kasnije i njima je u toj životnoj dobi dovoljno da skinu svoje naočare za daljinu i pronađu udaljenost na kojoj mogu da čitaju bez ikakve korekcije (uglavnom je ta udaljenost bliža u odnosu na normalnih 30-35 cm od očiju).

• Kako se postavlja dijagnoza presbiopije?

Za postavljanje pravilne dijagnoze presbiopije, potrebno je obaviti pregled, koji treba isključivo da obavi očni lekar. U sklopu pregleda, pored provere vida (dioptrije), obavezno se vrši merenje očnog pritiska i pregled prednjeg segmenta oka i očnog dna, što je potrebno uraditi na proširene zenice. Važno je naglasiti da je presbiopija proces koji vremenom napreduje, te je stoga potrebno obavljati redovne preglede, na svakih 1-2 godine. 

• Kako se leči staračka dalekovidost?

Korekcija presbiopije može se vršiti na različite načine:

1. Naočarima za blizinu
2. Bifokalnim ili multifokalnim (progresivnim) naočarima – u gornjem delu se nalazi dioptrija za daljinu, u srednjem za kompjuter a u donjem za čitanje
3. Multifokalnim mekim ili gas propusnim kontaktnim sočivima
4. Monovizijom – tehnikom gde dominantno oko korigujemo za gledanje u daljinu, a drugo oko se dovodi u stanje kratkovidosti koju oko koristi da bi gledalo na blizinu (ali zato to oko slabije vidi na daljinu). Za ovu tehniku nisu podesni mnogi pacijenti, zato što ranije nisu imali razliku u dioptriji ili im smeta umanjen stereo (prostorni) vid.
5. Ugradnjom intraokularnog multifokalnog sočiva u oko, koje se postavlja na mesto prirodnog sočiva i u preko 95% slučajeva obezbeđuje trajno dobar i stabilan vid na daljinu i blizinu bez nošenja nočara ili uz njihovu minimalnu upotrebu.