Noćno ili kokošije slepilo (nyctalopia) je nemogućnost prilagođavanja vida na tamu. Osobe koje imaju ovu anomaliju, iako dobro vide po danu i pri dobrom osvetljenju, noću ili u uslovima slabog osvetljenja lošije vide ili ne vide uopšte.
Uzroci nastanka
Noćno slepilo spada u grupu naslednih oboljenja mrežnjače (distrofije mrežnjače). Primarno su zahvaćeni štapići tj. fotoreceptori koji su odgovorni za noćni vid kao i periferni vid (koji omogućava snalaženje u prostoru). Pored toga, dolazi i do oštećenja pigmentnog epitela mrežnjače.
Noćno slepilo se javlja i kao simptom nekoliko očnih bolesti, vrlo često je udruženo sa kataraktom i glaukomom. Može se javiti kod kratkovidosti, ali i usled nedostatka vitamina A.
Simptomi
Prvi simptomi oboljenjase ispoljavaju u periodu od 10. do 30. godine života i mogu biti:oslabljen vid noću, teže snalaženje u sumraku,nemogućnost prilagođavanja na tamu pri prelasku iz osvetljenih u zatamnjene uslove, progresivni gubitak perifernog vida (kojeg često osobe nisu svesne). Sa vremenom dolazi i do pada vidne oštrine, koja je u skladu sa stepenom napretka oboljenja.
Dijagnoza
Ovo oboljenje može utvrditi isključivo oftalmolog pregledom očnog dna, određivanjem širine vidnog polja, ispitivanjem adaptacije na tamu (adaptometrija i perimetrija) i elektroretinografijom (koja pokazuje izmenjen električni odgovor mrežnjače na svetlosni stimulans – smanjena amplituda, kada su promene na očnom dnu minimalne).
Lečenje
U lečenju noćnog slepila nažalost nema velikih pomaka. Iako se oboljenje ne može u potpunosti izlečiti, obavezno se treba obratiti oftalmologu, jer u slučaju napredovanja bolesti, to može izazvati i druge komplikacije, ozbiljne za vid.
Savetuje se upotreba vitamina A i C, luteina, kao i nošenje sunčanih naočara sa UV zaštitom.
Kokošije slepilo kod dece
Kod dece se noćno slepilo ispoljava oko desete godine života, postepenim smanjenjem vida i sužavanjem vidnog polja. Ako se oboljenje javi udruženo sa težim očnim bolestima, može doći i do potpunog slepila. Roditelji treba da prate razvoj vida svoje dece i obrate se oftalomogu u slučaju pojave bilo kakvih znakova loše adaptacije deteta pri smanjenoj svetlosti. Takođe, imajući u vidu nasledni faktor, decu bi trebalo odvesti na pregled i ako ne pokazuju nikakve znake, ali roditelji ili bliži rođaci imaju ovo oboljenje.
