Intenzivan razvoj vida traje do kraja 7. godine života. Ovo je ključan period za lečenje bolesti oka, kako bi se omogućio normalan razvoj dečjeg oka i vida.

decija oftalmologija

 

Kada treba odvesti dete na očni pregled?

Oftalmološki pregled deteta jedan je od najvažnijih koji treba obaviti do 2. godine života. Kod prevremeno rođene dece, prvi pregled treba obaviti do 6. meseca života. Ukoliko postoji pozitivna porodina anamneza po pitanju slabovidosti i ukoliko se uoči skretanje oka, prvi pregled treba obaviti do 1. godine života.

Sledeći obavezan preventivni oftalmološki pregled treba obaviti kada dete napuni 4 godine i pre polaska u školu.

 

 

 

 

 

Kako izgleda dečiji očni pregled?
Oftalmološki pregled deteta traje do 2h i obuhvata:

  • Određivanje vidne oštrine na blizinu i daljinu

Kod malih beba upotrebljavaju se posebne kartice s uzorkom uz pomoć kojih se utvrđuje koja veličina uzorka izaziva bebinu pažnju, a zatim se rezultat upoređuje s tablicama propisanima za starosnu dob.

Za decu predškolskog uzrasta upotrebljavaju se sličice (Lea simboli) koje su napravljene po jednakim propisima kao slova za odrasle. Za što bolji uvid u stanje oštrine vida potrebno je dete ispitati kako prepoznaje sličice na blizinu i na daljinu. Za decu školskog uzrasta koriste se tablice slova kao i za odrasle.

  • Testove za strabizam i stereovid

Uzimanje ortoptičkog statusa služi za proveru položaja i uredne pokretljivosti, kao i saradnje između oba oka. U ovom delu pregleda utvrđuje se vrsta i meri se veličina strabizma, utvrđuju se poremećaji binokularnog vida (ima li dete prilikom gledanja urednu saradnju oba oka), slabovidost (lenjo oko), kao i nistagmus (titranje očiju).

Utvrđuje se i razvijenost stereovida (3D vida) uz pomoć stereotestova (test Titmus, test Lang). Kod dece ili odraslih koji imaju nistagmus (titranje oka) u ovom delu pregleda obavljaju se potrebna dodatna merenja.

  • Širenje zenica i određivanje objektivne dioptrije

deciji pregled odredjivanje dioptrije

Zbog jake prilagodljivosti (akomodacije) dečjeg oka koje ponekad s lakoćom prikrije i veće dioptrije, neophodno je proširiti zenice kapanjem kapi u nekoliko navrata (ukupno 1h).

Preporučljivo je kod kuće pripremiti dete na to da će se u oči kapati kapljice i da će nakon pregleda mutnije videti (od nekoliko sati do dan).

Nakon što su zenice potpuno proširene, radi se objektivno određivanje dioptrije – skijaskopiranje, izuzetno važno za određivanje moguće skrivene dioptrije ili nekog drugog poremećaja vida i određivanje odgovarajućih naočara. Iako je za određivanje oštrine vida potrebna saradnja deteta, objektivna dioptrija može se odrediti i kod najmanje dece jer za to nije potrebna saradnja deteta.

  • Kompletan pregled prednjeg i zadnjeg dela oka

 

 

Najčešće bolesti oka kod dece

Strabizam (razrokost) je poremećaj položaja ili pokretljivosti očiju kod kojeg oba oka nemaju zajednički smer gledanja ili je ograničena pokretljivost jednog oka u određenom smeru. Kod dece je strabizam najčešće urođen ili se razvija u ranoj dečijoj dobi, ali može nastati i kod mehaničkih povreda i različitih neuroloških i internističkih bolesti. Najčešće oko stoji prema unutra (esotropia) ili prema spolja (egzotropija), a nešto je ređi vertikalni otklon oka. Isto je tako često povezan s drugim poremećajima vida (slabovidost, refrakcijske greške, nistagmus).

Načini lečenja zavise od vrste strabizma, stepena izraženosti i starosti deteta, a podrazumevaju adekvatno određivanje dioptrije, zatvaranje (okluziju) boljeg oka i ukoliko oftalmolog proceni da je indikovano, vrši se operacija strabizma.

Ponekad se dete može roditi sa kataraktom na jednom ili čak na oba oka, što je najčešće posledica poremećaja u razvoju ili nekih infekcija dok je dete još u majčinom stomaku. S obzirom na to da zamućena sočiva sprečavaju ulazak svetla u oko, čak i ako je ostatak oka u potpunosti zdrav, ako se katarakta odmah ne ukloni, vid deteta neće moći da se razvije, te će ostati visoko slabovido, čak i nakon uspešno urađene operacije. Zbog toga je urođenu kataraktu potrebno operisati što ranije, još kod beba.

Kod sasvim male dece, još za vreme dojenja, roditelji često brinu zbog suzenja oka. Odmah po rođenju to može biti posledica infekcije u porođajnom traktu i zahteva lečenje lokalnim antibiotikom. Međutim, mnogo je češće posledica neotvaranja kanala koji se nalazi između oka i nosa, radi čega dolazi do nakupljanja viška suza u suznoj kesici, koja se nalazi na početku kanala, te do vraćanja viška suza prema oku. To je vrlo lako proveriti pritiskom u području kanalića zbog kojeg će doći do naglog izlaska sekreta prema oku.

  • Kod 90% dece kanalić se spontano otvori tokom 1. godine života. Dok oko nije upaljeno, nije potrebno davanje antibiotika, nego samo redovno ispiranje i masiranje u području kanalića, prema instrukcijama lekara, kako bi se desilo spontano otvaranje.

  • Kod malog broja dece kanalić se ne otvori tokom 1. godine, te je onda potrebno otvoriti kanalić vrlo tankom sondom prilagođenom uzrastu deteta. Zahvat traje oko 10 minuta i izvodi se u opštoj anesteziji. Posle takvog zahvata još je neko vreme potrebno masiranje i higijena.

  • U retkim slučajevima kada se kanalić nakon sondiranja ne otvori, zahvat se može ponoviti s ugradnjom silikonske cevčice koja se u oku ostavlja 6 meseci kako se otvoreni kanalić ne bi spontano ponovno zatvorio.

Udeciji oftalmoloski pregledkoliko je vid oslabljen samo na jednom oku, često roditelji i okolina ne primećuju problem, jer se dete koristi boljim okom, a potpuno nesvesno zanemaruje slabije oko. Mozak preuzima informacije koje dolaze iz boljeg oka i s obzirom da ne može složiti dve različite slike, informacije iz slabijeg oka se potiskuju, što dovodi do razvoja slabovidosti (ambliopije), odnosno zaostajanja u razvoju oka koje se ne upotrebljava.

Ako se to događa u najranijoj dobi, kada mozak i oko još nisu razvijeni, vid na zahvaćenom oku može ostati jako slab, jer slabije oko postaje zapostavljeno od početka i ne dobija šansu da se razvija. Mogućnost da će dete imati takav problem veća je, ako neko u porodici ima sličan problem.

 

 

 

 

Kada se otkrije slabovido ili „lenjo oko“, potrebno je detetu dati odgovarajuću korekciju naočarima, te sprovesti zatvaranje (okluziju) zdravog oka kako bi se slabije oko prisililo da gleda i da se na taj način razvija. Period zatvaranja oka zavisi od dubine slabovidosti i uzrasta deteta, a varira od 1-6h dnevno. Flaster (okluder) se stavlja preko oka, a ne na naočare. Efekat okluzije veći ukoliko dete radi nešto poput crtanja, čitanja, igranja igrica. Deca se često opiru nošenju flastera, naročito ako jako slabo vide na nepokriveno oko, te je potrebno puno strpljenja i upornosti kako bi se postigao željeni efekat.

Što se ranije otkrije, veća je uspešnost izlečenja slabovidosti. S druge strane, ukoliko se ne leči, slabovido oko neće nikada povratiti dobar vid. Slabovidost dovodi do promene ponašanja deteta u školi, otežanog čitanja i kasnije ograničava izbor zanimanja.

decija oftalmologija