Koje sve vrste katarakte postoje?

Katarakta je oftalmološki problem koji se javlja kada sočiva oka postanu mutna i zamagljena. Sočiva su normalno prozirni deo oka koji fokusiraju svetlost na mrežnjaču, omogućavajući jasan vid. Međutim, tokom vremena, proteini unutar sočiva mogu se nakupljati i stvrdnjavati, što rezultira zamućenjem i gubitkom vidne oštrine.

Katarakte se obično javljaju sa starenjem, ali mogu nastati i usled drugih faktora, poput povreda, genetike, pušenja ili dugotrajnog izlaganja sunčevom zračenju.

Vrste katarakte

1. Senilna katarakta: Najčešći tip, razvija se sa starenjem. Proteini se nakupljaju i stvrdnjavaju tokom vremena, što uzrokuje zamagljen vid. Obično napreduje polako.
2. Kongenitalna katarakta: Prisustna od rođenja, kao posledica genetskih faktora ili problema tokom trudnoće (infekcije, toksini). Može značajno uticati na razvoj vida i zahtevati rano hirurško lečenje.
3. Traumatska katarakta: Nastaje usled fizičke povrede oka (udarac, trauma). Može se javiti odmah nakon povrede ili postepeno.
4. Sekundarna katarakta: Razvija se nakon hirurških intervencija na oku (operacija katarakte, mrežnjače), usled preostalih ćelija sočiva ili ožiljaka.
5. Radijaciona katarakta: Pojavljuje se nakon izlaganja visokim nivoima jonizujućeg zračenja, npr. tokom radioterapije kod lečenja raka.
6. Dioptrijska katarakta: Dugotrajna upotreba lekova, naročito kortikosteroida, može povećati rizik od njenog razvoja.
7. Nuklearna katarakta: Zamućenje centralnog dela sočiva (nukleusa). Često utiče na percepciju boja i oštrinu vida pri gledanju na daljinu.

Ovo su neki od glavnih tipova katarakte. Važno je naglasiti da se kod svake osobe može razviti različit tip ili kombinacija više tipova. Dijagnoza i plan lečenja određuju se uz pomoć oftalmologa, koji će u obzir uzeti sve individualne karakteristike pacijenta.

📞 Pozovite nas za zakazivanje pregleda: 024 45 45 000 ili 060 55 75 754